Treaty of Karlowitz

Dugotrajan rat između Svete lige koju su činili Austrija, Poljska, Venecija, Papska država i Rusija sa jedne, i Turske sa druge strane iscrpeo je sve resurse zaraćenih strana. Nijedna sila u ovom ratu nije bila u stanju da rat okonča kao pobednik. Rat je započeo 1683. godine, nepromišljenim napadom budimskog paše i opsadom Beča. Opsada je brzo skršena zahvaljujući intervenciji poljskog kralja Jana Sobjeskog, što je poslužilo kao povod da se i ostale države priključe ratu sa Turskom, u velikoj nadi da je moguće isterati je iz Evrope nazad u Aziju. Na žalost članica Svete lige i pokorenih hrišćanskih naroda Balkana, Turska još nije bila spremna da završi svoju misiju u Evropi i rat je nastavljen sa velikim promenama ratne sreće i `narednih godina. Petnaest godina je Belona vladala na prostorima Balkana i istočnog Mediterana. To je zaustavilu svaku drugu aktivnost u ovom kraju sveta, a naročito trgovinu za koju su, zbog najkraćeg puta za Indiju i Daleki istok, najviše bili zainteresovani Holanđani i Englezi. Zato su pokrenute inicijative za sklapanje mira. Zaraćene sile su prihvatile ovu inicijativu željne mira. Međutim, mir koji je trebao da bude sklopljen bio je najkomlikovanija stvar u koju su se diplomati ikada upustili u istoriji ljudske civilizacije. Prvi problem predstavljao je i sam početak pregovora. Postavilo se pitanje gde bi se zasedanja održavala. Dotadašnji običaj održavanja mirovne konferencije na tlu pobedničke strane u ovom slučaju nije bio moguć jer nije bilo pobednika. Zato je odlučeno da se pregovori otpočnu na ničijoj zemlji, na liniji fronta dve zaraćene strane. Sticajem okolnosti, linija razgraničenja zaraćenih vojski Austrije i Turske išla je preko malog mesta Karlovci, tačno na pola puta od austrijskog utvrđenja Petrovaradin i turskog uporišta na prostoru Banstola. I jednima i drugima bilo je potrebno isto vreme da dođu do mesta gde su pregovori otpočeli u oktobru 1698. godine. Svi predstavnici Svete lige bili su smešteni u Petrovaradinu, kao i posrednici iz Holandije i Engleske. Međutim, na samom početku pregovoračke strane nisu mogle da se susretnu. Postojao je problem ulaska i sedenja na pregovorima. Dotadašnji diplomatski običaji u ovom slučaju nisu mogli da važe. Tradicija je nalagala da prvi ulazi predstavnik pobedničke strane koji potom zauzima mesto na čelu stola. Ponovo se pojavio problem što takvog pobednika nije bilo. To je razlog što je predloženo da se kuća, u kojoj je trebalo da počnu pregovori, sagradi sa četvoro vrata. Tako su diplomatski predstavnici Austrije, Venecije, Poljske i Turske mogli istovremeno da uđu u sobu za pregovore. Zatim se u engleskoj delegaciji rodila ideja o mogućnosti da svi pregovarači zauzmu ravnopravno mesto za pregovaračkim stolom. Neko se setio kralja Artura i njegovih vitezova koji su svoju međusobnu ravnopravnost naglašavali sedeći za okruglim stolom. To je odmah predloženo ostalim prisutnima što je jednoglasno prihvaćeno kao idealan način da se niko ne oseća podređenim, jer je svima stalo da se neki diplomatski incident ne pretvori u prekid pregovora i nasatavak rata. Pregovori su nastavljeni u narenih nekoliko meseci i po najtežim vremenski uslovima, koji su najteže padali turskim pregovaračima, naviknutim na mnogo blažu klimu. Zato je iznenada turski predstavnik 26. januara 1699. godine odlučio da se složi sa principom Status quo post bellum, odnosno zatečeno stanje na kraju rata. Tako je nastala legenda da je uprkos svim diplomatskim veštinama i naporima pola Evrope do mira došlo zbog hladnoće i snega. Naime, turskim pregovaračima je navodno preselo da svakog dana probijaju pet kilometara dug put kroz nanose snega do Karlovaca, pa su brže bolje pristali na sve uslove protivničkih strana. Ovim mirom turska je prestala da bude jedna od najvećih sila u Evropi i izgubila je skoro ceo Panonski basen. To je ujedno označilo i početak kraja turske vladavine u Evropi koja će se konačno završiti tek početkom XX veka.

pregovori

Ovim mirom diplomatska istorija je obogaćena novim primerom kako se i iz najzamršenijih problema može naći pozitivan ishod. Zahvaljujući srećnom sticaju okolnosti ime Sremskih Karlovaca je tako postalo dobro poznati toponim na karti sveta kao mesto na kojem je prvi put primenjen princip pregovora za okruglim stolom. Na mestu gde je mir zaključen u januaru 1699. godine kasnije je podignut jedan manji spomenik, a 1817. godine je osvećena današnja kapela Gospe od mira u znak zahvalnosti Bogorodici što je pomogla hrišćanskim silama da povoljno okončaju rat. Kapela je sagrađena u obliku turskog vojnog šatora, kružne osnove sa tri ulaza koji predstavljaju vrata na koja su ulazili predstavnici Venecije, Austrije i Poljske. Četrvrta, turska vrata, su posle završetka radova zazidana sa željom da se turci više nikada ne vrate. Zato je pored samog Karlovačkog mira i kapela svojim jedinstvenim arhitektonskim rešenjem simbol grada.